Emocionalna inteligencija (EQ) – Ključ uspeha i sreće

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi, tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N.

Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči.

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Emocionalna inteligencija je zaista važna, pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije, koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira, kontroliše emocije, razvije osećaj empatije i da spozna sebe – ako to želi i posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o emocijama: Amigdala i epifiza

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda – amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija, i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo – dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Epifiza, ili pinealna žlezda, takođe igra ključnu ulogu u emocionalnom životu. Luči hormone poput melatonina (važan za san) i serotonina (hormon sreće). Zdrava epifiza doprinosi emocionalnoj stabilnosti i usporavanju procesa starenja.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja, poput depresije, anksioznosti ili nesavladivih napada besa.

Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost. Roditeljski zadatak je da decu nauče da razložno prolaze kroz emocionalne lomove, da nauče da sami sebe umire, objasne uzroke svojih nemira i pokušaju da reše problem.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Deca se od malena uče da izražavaju osećanja – neka sopstvenim rečima kažu ono što osećaju: "Ja sam veseo", "Ja sam tužan", "Meni je zabavno", "Dosadno mi je".

Roditelji treba da ih nauče da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će deca prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu – ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i sreću u životu. Dok IQ određuje koliko smo dobri u rešavanju logičkih problema, EQ određuje koliko smo dobri u rešavanju životnih izazova. Srećom, EQ se može razvijati tokom celog života – samo je potrebno posvetiti pažnju sopstvenim emocijama i raditi na njima.